Հատված
Նոր շրջանի եվրոպական փիլիսոփայության մեջ առանձնահատուկ տեղ է գրավում գերմանական դասական փիլիսոփայությունը, որի հիմնադիրն է Իմանուիլ Կանտը (1724-1804 թթ.): Կանտի փիլիսոփայական հայացքների զարգացումը սովորաբար բաժանում են երկու շրջանի՝ մինչքննադատական և քննադատական: Մինչքննադատական շրջան է համարվում 1746 թ-ից սկսված մինչև 1760-ականների վերջն ընկած ժամանակահատվածը, այս շրջանում Կանտի ուշադրությունը սևեռված էր հիմնականում բնափիլիսոփայական հարցերի վրա, այդ թվում՝ հատկապես տիեզերքի առաջացման հարցի վրա:
Գրականության ցանկ
1. Кант И., Критика практического разума, Сочинения, 6-ти т., т. 4, ч. 1, Москва 1965
2. Б. Кистяковский, Социальные науки и право. Очерки по методологии социальных наук и общей теории права, М., 1916
3. П. Новгородцев, Кант и Гегель в их учениях о праве и государстве. Два типических построения в области философии права. М., 1901
В. Асмус. Этика Канта
5. Либерталианци – радикальные либералисты. См. R. Nozick. Anarchy, State, and Utopia. – New York, 1974
6. Метафизика нравов в двух частях. Введение в учение о праве. Что такое право? Перевод С. Шейнман-Топштейн. – И. Кант. Сочинения. В шести томах. Том 4, часть 2. –М., 1965
7. Гуннар Скирбекк, Нилс Гилье, История философии, Москва, 2003